Почетком 1905. године Милутин МИланковић, запошљава се као инжењер у грађевинској фирми барона Питела, касније “Пител и Браузеветер“ на пословима шефа техничког бироа, главног пројектанта и статистичара. Аганжман је подразумевао време од јануара 1905. До децембра 1907. Године.
Радећи веома кратко време, свега пет година, у грађевинској фирми барона Питела у Бечу као шеф техничког бироа, главни конструктор и статичар Милутин Миланковић је стекао велики углед, не само у Бечу, већ и у читавој Аустроугарској монархији. За то време регистровао је, као аутор или коаутор шест патената, углавном из области армираног бетона. Његова решења су примењена на преко 30 објеката широм Аустроугарске монархије.
У техничком бироу барона Питела, Миланковићу су поверени најсложенији статички прорачуни при конструисању нових значајних објеката, специјално грађених од армираног бетона. Посебно подручје његове делатности било је пројектовање и извођење великих таваница, купола и модуларних мостова.
Већ прве године године грађевинске праксе, 12. Маја 1906. године, уписан је на име Милутина Миланковића и Теодора Кројца, први патент под бројем 25 929. Биле су то бетонске таванице, пројектоване тако да се у њима налазила тска.
Миланковић је сваком послу прилазио студиозно примењујући сва своја теоријска знања, тражио одговоре на суштинска питања којима би могао побољшати технологију рада и обезбедити квалитет извршних радова. Већ на првом објекту, фабрици вештачке свиле у Санкт Плетену у близини Беча, која је била покривена армирано-бетонском ребрастом таваницом великог распона показао је бриљијантно знање и способност његове примене.
Милутин Миланковић је својим угледом, али и сигурношћу у своје способности, решавао најкомпликованије проблеме који су му поверени. Његов највећи подухват за време грађевинске активности у Бечу је аквадукт Себеш у румунији – и данас интересантан грађевински пројекат.
