У време пуне научне зрелости, Милутин Миланковић је постао свестан да је његова астрономска теорија климатских промена, после тридесетогодишњег рада, с успехом окончана, али да су прилози у вези с њом, било их је 32, растурени по разним публикацијама. одлучио је да их сакупи и објави на једном месту.
Штампање једног од највећих дела српске науке које је начинио Милутин Миланковић „Kанон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба” завршено је 2. априла 1941. године. Београд је бомбардован 6. априла 1941. године, и у том стравичном разарању града страдала је и зграда штампарије која је штампала „Kанон”. Стога су последње странице књиге морале бити поново штампане. Дело је објављено на немачком језику под насловом: „Kanon der Erdbestrahlung und seine Arwendung auf das Eiszeitenproblem”, у издању Српске краљевске академије, на 626 страница.
У периоду од 1922. до 1924. године за потребе монографије Kепена и Вегенера „Kлимати геолошке прошлости“, Миланковић израчунава криве осунчавања за географске ширине: 55°, 60° и 65° северне хемисфере за последњих 650.000 година. То чини по сугестији Kепена, јер су те ширине најосетљивије на промену топлотног биланса на Земљи. Секуларни ток осунчавања Земље је веома компликован и различит је за сваку географску ширину, а такође постоје разлике између секуларног тока осунчавања јужне и северне хемисфере.
Милутин Миланковић је у своје прорачуне уврстио три астрономска циклуса, који се заједно посматрано називају његовим именом, јер је он створио прецизну теорију о њиховом утицају на климу: Промена ексцентричности Земљине орбите (Ј. Кеплер, 1609. год.) од скоро правилног круга до благо издужене елипсе (ексцентрицитета 0,06) периодичности око 100.000 година, затим промена нагиба Земљине осе ротације у односу на раван орбите (Ј. Пилгрим, 1904. год.), у распону од 22,10 до 24,50, са периодом од 41.000 година. Када је нагиб већи, разлика годишњих доба на вишим географским ширинама је израженија и на крају прецесија (Хипарх, 130. године п. н. е.), односно револуција Земљине ротационе осе, која траје око 19.000 до 23.000 година. Прецесија је сложена појава, а последица је: љуљања Земљине осе и обртања елиптичне Земљине орбите.
Академски сенат Техничке високе школе у Бечу, 1954. године, поводом 50 година проглашења Милутина Миланковића за доктора техничких наука, доделио му је златну докторску диплому за успешан рад на развитку техничких наука и подизању угледа школе.
Од 1993. године Европско географско друштво је установило медаљу „Милутин Миланковић“, која се додељује научницима за изузетне заслуге у дугопериодичном проучавању и моделирању климе. Од 2003. године, ову медаљу додељује Европска унија за геонауке.
