Посебно важна етапа Миланковићеве инжењерске делатности односи се на раздобље након Првог светског рата, када је од највиших војних власти добио поверљиве и одговорне експертске задатке. Најзначајнији аспекат његовог рада у овој области представљало је пројектовање и надзор на подизању војних аеродромских хангара у готово свим тадашњим ваздухопловним центрима, као и у Скопљу.
Овим дописом Миланковиће је потврдио да прихвата сарадњу на изградњи заклона Фабрике новчаница Народне банке који се подиже у Топчидеру у одређеном обиму и под одређеним условима који су ускладу са пословним стандардима.
На захтев Миланковићевог пријатеља К. Чутковиђа који је у Осијеку радио на пројектовању канализације и водовода он је прихватио да пројектује резервоар водо-торња у Осијеку са следећим својствима: висине 45 метара, који је носио резервоар од 1.000 кубних метара, то јест од милион литара пијаће воде.
Министарство војске и морнарице, одељење Морнарице умољава Миланковића да се упути на комплекс Хидропланске станице у Дивуљама код Трогира да преглед и извршио ревизију грђевинских објеката у овом комплексу. Такође се тражи Миланковићево мишљење целисходности о компетном овом грађевинском објекту.
